Šta nas serija Stranger Things uči o alatima prodaje?

Protekle praznike iskoristio sam da, osim da se odmorim, proslavim sa porodicom i vidim sa prijateljima, odgledam i petu sezonu serije Stranger Things. I napišem ovaj tekst. Volim serije i volim da pišem. 

Nemam nameru da iznosim neku ozbiljnu recenziju, ali smatram da su se braća Duffer, genijalni kakvi jesu, u ovoj sezoni igrali sa temom konzumerizma. Čak su to i napomenuli. Jonathan Byers u poslednjoj epizodi navodi da pravi dokumentarac o konzumerki/kanibalu – koja po mom mišljenju u nekom prenesenom značenju proždire čovečanstvo, a ne ljude. I u odjavnoj špici poslednje epizode, poslednji kadar je na društvenoj igri Stranger Things.  

Iskreno da vam kažem, kada sam čuo da je izašao peti nastavak, nisam bio siguran ni da li sam odgledao četvrti. Ispostavilo se da jesam. Iako nisam neki zagriženi fan ovog serijala, u svom posedu imam majicu „Hellfire Club“ koju mi je ćerka kupila u Pragu u „specijalizovanoj radnji“. Ona je shvatila da ako sam gledao seriju moram da imam i majicu. Tu zaključujemo ovu tačku. 

Meni se peti deo svideo. Efekti su dobri, gluma prihvatljiva, priča drži tenziju i pažnju. U najmanju ruku, ovaj nastavak je ispunio svoju osnovnu namenu – pružio je show i popunio vreme. Soundtrack je fenomenalan. Dakle, nije teško da prenesem ono što svi znamo: Stranger Things nije serija koja vas nagoni na neka ozbiljna razmišljanja, ona je tu da zabavi i taj cilj je ostvarila. Samo mi je jedna stvar izuzetno zasmetala, ali o tome ću na kraju.

Napraviću malu digresiju. Ako želite da gledate Sci-Fi onda, ako niste, odgledajte Pluribus (tema kolektivna svest i isključivanje individualnog razmišljanja) ili Severance (tema zloupotreba tehnologije u svesti). I ako želite stvarno da razmišljate o opasnostima ovih tema onda pročitajte ,,Homo deus“ autora Y.N. Harari. 

Sada dolazimo do teme: Zbog čega je serija Stranger Things toliko prihvatljiva i popularna serija?

Između ostalog zbog toga što koristi jedan poseban prodajni alat: reakciju na pozitivno iskustvo. Ovaj alat su u par navrata spominjali na nekoliko treninga u kompaniji i često ga koristim.   

Ovaj alat ću pokušati da predstavim rečima kritike, oni bi napisali otprilike ovako: „Braća Duffer su i u petoj sezoni koristili reference 80tih, pop kulturu i asocijacije na druge sadržaje. To je jezik  kojim oni komuniciraju sa publikom i zbog kojeg se izdvajaju….“

Šta to u praksi znači?

Jedno od jačih psiholoških zadovoljenja koje čovek može da doživi jeste emocionalna reakcija koju izazove asocijacija ili podsećanje na neko pozitivno iskustvo koje je doživeo.

Na primer, kada se setite nekog koncerta, rođendana, susreta koji vam je ostao urezan kao pozitivan. Kada vam nešto izazove asocijaciju na taj trenutak vi ga se setite i onda ste srećni. Često  traje samo trenutak. Upravo taj osećaj se koristi u STRANGER THINGS. U tome je tajna.

Braća Duffer koriste pozitivno iskustvo koje je proisteklo iz nekog ranijeg filmskog ili muzičkog dela, kroz svoju seriju asociraju na to, vi se toga prisetite i vaš mozak automatski povezuje to zadovoljstvo sa njihovim delom i izaziva pozitivnu reakciju. Na primer kada čujete pesmu Kate Bush Running Up That Hill pomislite „Kako cool stvar!“ i to je dovoljno… Pozitivna reakcija, scena je prihvatljiva i nezaboravna.

Ali, to je samo alat, a on ne vredi bez originalne i dobre ideje. Serija STRANGER THINGS je po tematici, likovima, atmosferi svakako genijalna. Alat je poslužio većoj popularnosti.

Peta sezona je „prštala“ od ovog alata. Dakle, šta smo sve dobili, to jest šta sam ja lično primetio?  Ako ste nešto primetili, a ja nisam dodajte u komentaru.

Prvo, muzika – već sam rekao da je soundtrack fenomenalan. Meni je značila prisutnost Pixies, Butthole Surfers i Prince.

U asocijaciji na druge filmove/serije dominira Matrix  – mind control, jedinice za uzgajanje, bušenje opne prilikom izlaska iz „zarobljeništva“. Tu je i Interstellar sa fizikom „crvotočina“, prelaskom iz jedne u drugu „stvarnost“ i promatranje iste,  ali i kadrovskim rešenjima npr. kada Max obara knjige u biblioteci. Upečatljiva je scena kada Will Byers putem telekineze „reši“ Demogorgone. Ne mogu da se setim koji je to film, ali znam da sam negde video. Tu je i Rambo kroz Nancy, dok je kroz lik Hoopera dobijena fizička sličnost i mešavina Chuck Norris/Terminator koji sam „rešava“ više pripadnika BlackOps/ex.NevySeals/DeltaForce odjednom. Mene je u nekoliko navrata „prodrmalo“ prisustvo Lord of the rings (iako knjigu više volim). Prvo jedna rečenica „I will break him!“ (mada nedostaje prethodno pitanje: What about the Wizzard?), a zatim meni najdraže u celoj sezoni: perfektno izgovoreno „Melon“ (uz „dodatak“ MF) koje me je u sekundi katapultiralo pred kapiju Morije.

Što se tiče sadržaja dobili smo vanzemaljsko „preuzimanje“ ali ne kao u Invasion of the body snatchers gde je preuzimanje potpuno, već više kao u Stargate gde je u pitanju simbioza. Takođe dobili smo i entitet koji je kriv za sve i koji je uništen. Dobili smo i ispovesti, suze, svađe, mirenja… Dobili smo i srećan kraj po ugledu na Božićne filmove: „Bolji posao, nova kuća, lokacija… novi život“  za Hoopera i Joyce.

I još mnogo, mnogo toga…. Ali ponoviću: to je samo alat, presudna je genijalna priča. 

A kako mi koristimo ovaj alat u prodaji?

Često nehotice.

Verbalno pominjanje neke prethodno dobro odrađene akcije pomaže u prodaji nove.

Ukoliko se posvetite kupcu i redovno brinete o izloženosti, „pražnjenju“ magacina i slično, a on to primeti, vaša pojava će izazvati pozitivnu reakciju. Dakle, ovaj alat funkcioniše i posredno kroz „fizičku“ aktivnost.  Onda sledi pitanje konkurencije „Zbog čega njega više ceni nego nas? Zbog čega mu sve prolazi sa lakoćom?“ Zbog pozitivnog iskustva.

I za sam kraj, ostao sam dužan pominjanja sa početka teksta. Šta mi je stvarno zasmetalo? Običaj u filmskoj industriji je da se, ukoliko se istinska zvezda pojavi u sporednoj ulozi, njoj ukaže posebna čast potpisom „AND“ (ili WITH). U poslednje vreme se zbog godina to često dešava sa Christopher Walkenom. Proverite, gotovo uvek u grafici na početku ili kraju nakon pet šest glavnih i glumaca bitnih za radnju on  „potpiše“, kako karijerno i zaslužuje, sa AND Christopher Walken.

Linda Hamilton nije dobila tu čast, što je za mene veliko razočarenje. Mislim da je mnogo veća od svih koji su se pojavili u seriji, osim možda Vinone, ali ona je u jednoj od glavnih uloga. Možda je sama tražila takav „ravnopravan“ tretman – ukoliko nije, to je veliki minus za produkciju.