People of Nelt | Dragana Živić | Od devojčice koju je fascinirao svet logistike do nominacije za „Inženjerku godine“

Dragana Živić, senior data analitičarka u lancu snabdevanja u Nelt Grupi, nakon završetka Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, modula logistika, svoj profesionalni put gradila je kroz različite oblasti logistike i analitike. Danas svakodnevno doprinosi unapređenju procesa i donošenju kvalitetnijih poslovnih odluka kroz rad sa podacima. 

U People of Nelt intervjuu Dragana govori o tome kako ju je još kao devojčicu fascinirao svet logistike, kako je izgledao njen profesionalni put i šta za nju predstavlja nominacija za priznanje „Inženjerka godine“. 

Otkriva i zašto podaci imaju pravu vrednost tek kada ljudima pomognu da donesu bolje odluke, koji poslovni savet je prati od prvog radnog dana, ali i zbog čega je jedan komentar koleginice bio najveći kompliment koji je dobila. 

Pročitajte ceo intervju sa Draganom. 

*** 

Kako si se odlučila da studiraš logistiku na Saobraćajnom fakultetu? 

Odrasla sam u Vukovaru, gde mi je još kao detetu pažnju privlačio regionalni silos za žitarice tokom letnjih meseci. Fasciniralo me je kako je na jednom mestu sve savršeno povezano. Traktori su neprekidno pristizali i istovarali pšenicu, koja je zatim kroz čitav niz potpuno automatizovanih procesa odlazila na čišćenje i sušenje. Posmatrala sam kako se zrno transportuje pokretnim trakama i elevatorima, kako bez zastoja prolazi kroz različite faze obrade, a zatim se skladišti ili dalje otprema železnicom i Dunavom.  

Kao detetu, delovalo mi je neverovatno da tako složen sistem funkcioniše gotovo neprimetno, sa toliko preciznosti i organizacije. Mislim da tada još nisam znala šta je logistika, ali sam znala da želim da razumem kako takvi sistemi funkcionišu. 

Ušla si u najuži izbor nominovanih za nagradu „Inženjerka godine“ u Srbiji – koliko ti znači taj uspeh? 

Ovo priznanje za mene predstavlja veliku čast, ali i odgovornost. Tokom karijere naučila sam da iza svakog podatka, procesa i rezultata stoje ljudi, timski rad i stalna želja za učenjem. Ako moja priča podstakne makar jednu devojčicu da poveruje da joj je mesto u svetu nauke, tehnologije ili inženjerstva, smatraću da je ova nominacija ispunila svoju svrhu. 

Kako je tekao tvoj karijerni put? 

Mogu slobodno da kažem da je prvi posao pronašao mene. Poslala sam jedan jedini CV tadašnjoj direktorki prodaje City Express-a, koja me je jednog popodneva pozvala na kućni telefon. Tako je sve počelo. U City Express-u sam se zaposlila upravo u periodu kada je kompaniju preuzela Austrijska pošta. Tokom jedanaest godina prošla sam različite pozicije, od asistenta logistike do Business Development Manager-a, što mi je pružilo odlično razumevanje logističkih procesa i pokazalo koliko su ljudi, organizacija i dobra komunikacija ključni za uspeh. 

Želela sam novi izazov, pa sam karijeru usmerila ka analitici i radu sa podacima. U Geodisu sam pratila lanac snabdevanja u oil & gas industriji, a pre skoro četiri godine pridružila sam se Neltu. Nakon rada u CRM timu, poslednjih godinu i po dana deo sam Data Management tima, gde svakodnevno spajam logističko iskustvo i analitiku. 

Jedan od trenutaka koji mi je posebno ostao u sećanju dogodio se nakon što smo razvili napredno izveštavanje za lanac snabdevanja. Posle prve obuke pozvala me je naša draga Olja Lojović i rekla: „Gaga, osećam se kao Esmeralda.“ 

Za mlađe kolege koji se možda ne sećaju, Esmeralda je bila glavna junakinja jedne od prvih telenovela prikazivanih devedesetih godina. Na početku priče bila je slepa, a kasnije je progledala. 

Mislim da u tom trenutku nisam mogla da dobijem lepši kompliment. U jednoj rečenici opisala je ono što želimo da postignemo kroz podatke i izveštavanje – da ljudima omogućimo da jasnije vide procese, prepoznaju prilike i donose bolje odluke. Upravo zbog takvih trenutaka volim posao kojim se bavim. 

Od početka ove godine intenzivno radimo na unapređenju izveštavanja za prodajnu organizaciju, kao i na razvoju novih HR rešenja. Nadam se da smo kroz sve ove inicijative uspeli da stvorimo i „sestru bliznakinju“ pomenute Esmeralde. 

Šta bi izdvojila kao najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri? 

Nikada nisam bila neko ko je svoje uspehe isticao u prvi plan, jer iskreno verujem da se najveći rezultati postižu timskim radom. Zato mi je prirodnije da govorim „mi“ nego „ja“. 

Velika potvrda mog rada bila je kada me je prva kompanija nagradila MBA programom u Bledskoj školi menadžmenta, ali danas uspeh merim drugačije. Najveće zadovoljstvo mi je kada znam da sam nekome olakšala posao, pomogla timu da donese bolju odluku ili unapredila način rada. 

Posebno me ispunjava to što doprinosim razvoju pismenosti u radu sa podacima. Verujem da podaci imaju pravu vrednost tek kada ih ljudi razumeju, pravilno tumače i koriste u svakodnevnom radu. Upravo u tome vidim smisao svog posla. 

Sa kojom koleginicom ili kolegom bi se zamenila na jedan dan? 

Definitivno sa Nenadom Rakočevićem. Njegova energija, znanje i razumevanje procesa zaista su impresivni. Bilo da razgovaramo pet minuta na hodniku ili sedimo na višesatnom sastanku, uvek naučim nešto novo. Volela bih da na jedan dan vidim kompaniju iz njegove perspektive. 

Najbolji savet koji si čula? 

Da u poslu ništa ne shvatam lično. To mi je rekao moj prvi nadređeni prvog radnog dana i tog saveta se i danas čvrsto držim. 

Koji je tvoj skriveni talenat za koji mnogi možda ne znaju? 

Pravljenje „zdravih“ kolača i torti. Zdravi su uglavnom zato što u njima uvek ima mnogo voća, orašastih plodova, nekada i povrća. Zapravo, recept skoro nikada ni ne postoji – sve nastaje po osećaju i uz dosta eksperimentisanja. 

Naravno, svaki kolač ima i neki moj „tajni sastojak“. Nekad je to kockica bele Milke, nekad mrvica Orea ili nešto treće što niko ne očekuje, ali na kraju svi pokušavaju da pogode šta sam dodala. 

Najzanimljivije je to što ih gotovo nikada ne pravim za sebe. Uvek su namenjeni porodici, prijateljima, gostima ili nekoj posebnoj prilici. Kada pravim kolač, potpuno se posvetim svakom detalju i priznajem da sam veliki perfekcionista – dok ne bude baš onakav kakav sam zamislila, nema serviranja. 

Kako najviše voliš da provodiš slobodno vreme i kako izgleda tvoj idealan dan van posla? 

Pošto sam neko ko gotovo uvek ustaje u čuvenom „sivom satu“,  onom posebnom trenutku između noći i dana, najviše volim mirna jutra u svojoj kući u Smederevskoj Palanci. Šolja kafe na terasi, pogled na zelenilo, i moj pas koji se povremeno oglasi lajanjem – to je za mene savršen početak dana. 

Kad god mogu, pobegnem od gradske gužve i vreme provodim sređujući dvorište. Volim da zasadim nešto novo. 

Koja pesma ti uvek popravi raspoloženje? 

The Cure – Friday I’m in Love. 

To je pesma koja me vraća u osnovnu školu i nikada mi nije dosadila. Kada je muzika u pitanju, ostala sam verna bendovima koje sam slušala još kao tinejdžerka. To je možda jedino u mom životu što nije pratilo trendove i digitalizaciju. 

Koja je tvoja omiljena destinacija na kojoj si bila, a gde bi volela da otputuješ? 

Majorka je destinacija kojoj sam se već vratila i kojoj bih se ponovo rado vratila. Ima posebnu energiju. 

Volela bih da posetim Meksiko. Tokom karijere imala sam priliku da sarađujem sa mnogo kolega iz te zemlje i kroz njihove priče upoznam deo njihove kulture, tradicije i načina života.  

Kada bi morala da promeniš profesiju na godinu dana, čime bi se bavila? 

Teško pitanje, jer mislim da bi moj najveći izazov bio da ne radim ništa. Nisam osoba koja ume dugo da miruje. Čak i kada nemam obaveze, pronađem nešto čime ću se baviti, unaprediti ili napraviti. 

Kada bih ipak morala da promenim profesiju na godinu dana, verovatno bih izabrala stomatologiju. Mislim da bih uživala u spoju preciznosti, rada sa ljudima, stalnog usavršavanja  i činjenice da iza svakog rada odmah vidite konkretan rezultat. 

Kako vidiš sebe u budućnosti? 

Volela bih da i dalje radim posao koji me inspiriše i u kojem svakodnevno mogu da učim nešto novo. Važno mi je da budem okružena kvalitetnim ljudima, da doprinosim razvoju kompanije i da svojim znanjem pomažem drugima da lakše donose odluke. Ako i za deset godina budem imala isti entuzijazam prema poslu kao danas, smatraću da sam uspela.