Pouzdanost je nova mera intermodala

Intervju za magazin CorD sa Ivanom Milićevićem, menadžerom operacija i razvoja intermodalnog transporta Nelt Grupe prenosimo u celosti.

***

Intermodalni transport sve manje je pitanje budućnosti, a sve više konkurentnosti današnjih lanaca snabdevanja. Nelt na rastuće zahteve tržišta odgovara razvojem regionalnog logističkog huba u Dobanovcima, kontinuiranim ulaganjem u terminalske kapacitete, opremu i digitalizaciju, kao i povezivanjem različitih vidova transporta u jedinstvenu uslugu. Tokom 2026. skladišni kapacitet terminala povećan je za 30 odsto, dok se novi investicioni ciklus nastavlja i u 2027. godini.

Intermodalni transport sve više postaje važan deo konkurentnih i otpornijih lanaca snabdevanja. Kako se menjaju zahtevi klijenata i šta oni danas, osim održivosti, očekuju od kvalitetnog intermodalnog servisa?

Dugo se o intermodalu govorilo kao o budućnosti logistike. Danas je važno da obezbedi pouzdan i komercijalno održiv servis. Klijenti više ne posmatraju odvojeno železnicu, terminal i kamionski prevoz. Očekuju rešenje od vrata do vrata, jasan rok, pravovremenu informaciju i brzu reakciju ako dođe do poremećaja.

Održivost jeste važna, ali sama nije dovoljna. Odluka se donosi kada se spoje konkurentna cena, stabilan kapacitet, predvidiv tranzit i merljivo smanjenje emisija. Intermodal nije rešenje za svaku pošiljku, ali tamo gde postoje odgovarajući obim i dobra organizacija može da donese poslovnu vrednost. Klijenti traže partnera koji povezuje ceo lanac i reaguje kada plan više ne važi.

Nelt je razvio integrisani logistički model koji povezuje terminalske operacije, železnički i drumski transport, skladištenje, carinjenje i distribuciju. Kako se prednosti takvog modela konkretno odražavaju na pouzdanost i fleksibilnost poslovanja klijenata?

Klijent ne kupuje manipulaciju kontejnera ili jedno mesto u vozu, već pouzdan tok robe do krajnjeg odredišta.

Kada su terminal, železničke operacije, drumski transport, carina, skladištenje i distribucija povezani, manje je prekida u komunikaciji i više prostora da se problem reši pre nego što utiče na klijenta.

Do 2030. uspešni terminali neće nužno biti samo najveći, već oni koji najefikasnije koriste prostor i opremu i pouzdano povezuju različite pravce

Naš terminal u Beogradu radi 24/7 i deo je šireg logističkog sistema Nelta. U 2026. povećali smo skladišni kapacitet terminala za 30 odsto, nabavili dodatni kontejnerski manipulator i nastavili digitalizaciju operacija i komunikacije sa korisnicima kroz unapređenje web platforme. Taj investicioni pravac nastavljamo i u 2027. godini.

Vrednost ovog modela najbolje se vidi kada stvari ne idu po planu. Tada možemo da promenimo dinamiku preuzimanja, privremeno uskladištimo robu, prilagodimo drumski deo ili carinsku proceduru i klijentu ponudimo realnu alternativu. Za mene je to suština otpornosti lanca snabdevanja.

Region trenutno prolazi kroz značajan ciklus ulaganja u luke, železničku infrastrukturu i intermodalne terminale. Gde u tim promenama vidite najveću priliku za Srbiju i njeno povezivanje sa evropskim i regionalnim tržištima?

Na Jadranu i u severnom delu Egeja razvijaju se novi lučki kapaciteti, dok se modernizuju železničke veze prema Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Revidirani okvir Transevropske transportne mreže (TEN-T) uveo je koridor Zapadni Balkan–Istočni Mediteran. Analiza Transportne zajednice izdvojila je Beograd, Niš i Novi Sad kao lokacije relevantne za regionalnu mrežu multimodalnih terminala.

To Srbiji daje realnu priliku, ali geografski položaj sam po sebi nije poslovni model. Potrebne su pouzdane veze sa više luka, dovoljan terminalski kapacitet i bolja povezanost sa domaćom industrijom. Redovan železnički servis zavisi i od balansa uvoznih i izvoznih tokova.

Terminalsku mrežu, međutim, ne treba svesti samo na tri velika centra. Neltov terminal u Kruševcu pokazuje potencijal regionalnih tačaka koje približavaju železnicu industriji centralne Srbije, konsoliduju izvozne tokove i smanjuju drumski deo puta do velikih terminalskih centara.

Zato prednost Srbije nije oslanjanje na jednu luku, već mogućnost da klijentima ponudi više pravaca i evropskih ulaznih tačaka.

Razvoj intermodalnog transporta zavisi od saradnje železničkih operatera, luka, terminala, logističkih kompanija i državnih institucija. Koje je operativne i infrastrukturne prepreke potrebno prioritetno rešavati da bi intermodalna rešenja bila pouzdanija i konkurentnija?

Nova infrastruktura je neophodna, ali kilometri nove pruge sami po sebi nisu dovoljni. Revidirani TEN-T okvir među standardima postavlja mogućnost prihvata teretnih vozova dužine 740 metara i razvoj odgovarajućeg terminalskog kapaciteta. Za Srbiju je to praktična poslovna tema: duži vozovi, korisne dužine koloseka, kvalitet poslednje milje i stabilno upravljanje kapacitetom direktno utiču na ekonomiku intermodalnog servisa.

Drugo veliko pitanje su granice. Ako voz izgubi više sati zbog neusaglašenih procedura, pregleda ili razmene podataka, deo prednosti železnice se brzo poništi. Zajedničke kontrole, usklađeno postupanje carinskih i inspekcijskih službi i elektronska razmena podataka zato su jednako važni kao ulaganje u prugu.

Treće je predvidivost. Klijentu je često važnije da roba stigne u obećanom roku nego da voz na jednom delu trase razvije veću brzinu. Infrastrukturu, terminale i procedure treba posmatrati kao jedan sistem. Privatni sektor treba ranije uključiti u planiranje, jer najbolje vidi gde se gube vreme i kapacitet.

Održivost, digitalizacija i merljivo smanjenje emisija sve više utiču na izbor logističkih rešenja. Kako se Nelt priprema za ove promene i kakvu ulogu njegov integrisani logistički sistem i intermodalni terminali mogu imati do 2030. godine?

Ulazimo u period u kojem neće biti dovoljno reći da je neko rešenje zelenije. Evropa standardizuje obračun emisija i ubrzava prelazak na elektronsku razmenu transportne dokumentacije. Klijenti će očekivati podatke za konkretnu rutu, upotrebljive u izveštavanju i odlučivanju. Praćenje statusa i kvalitetna procena vremena dolaska postaće standard, a ne dodatna usluga.

Nelt se za to priprema razvojem regionalnog logističkog huba u Dobanovcima, koji povezuje intermodalni terminal, skladištenje, carinu i distribuciju. Planirano automatizovano visokoregalno skladište deo je tog koncepta: veći kapacitet i brži protok robe uz bolje korišćenje prostora.

Do 2030. uspešni terminali neće nužno biti samo najveći, već oni koji najefikasnije koriste prostor i opremu, mogu da prihvate duže vozove i pouzdano povežu različite pravce. Tu vidim ulogu Nelta: da na osnovu operativnog iskustva i integrisanog sistema razvija rešenja koja su istovremeno konkurentna, merljiva i održiva.