Pola veka istorijskog ubrzanja komunikacijskih tehnologija

Za rubriku Gosti uvodničari magazina In Store.

Možete li da zamislite život bez mobilnog telefona, interneta, društvenih mreža, TV-a? Jeste li se ikada zapitali kada je komunikacija započela ili kako je započela? Evolucija je prolazila kroz različite faze ali, ultimativno ubrzanje se dogodilo u poslednjih 50 godina.

Komunikacija postoji od kad i čovek. Način na koji se ona ostvaruje smatra se ključnim u razvijanju ljudske vrste. Verbalna se razvila u periodu  50 i 30.000 p.n.e. Upotreba tehnologije u komunikaciji može se uzeti u obzir od prve upotrebe simbola 30.000 godina p.n.e. poput pećinskih slika, petroglifa. Hijeroglifi, klinasto pismo, alfabet omogućili su bolju komunikaciju, razumevanje i prenos znanja kroz pisane sadržaje.

Tri milenijuma je moralo da prođe da bi se dogodila revolucija u načinu na koji su pisani sadržaji nastajali. Pokrenuo ju je Gutenberg štamparskom mašinom. Ovim je omogućena njihova masovna proizvodnja. XIX i prva polovina XX veka doneli su fotografiju, telegraf, telefon, filmove, radio, televiziju, omogućivši masovnu komunikaciju i globalizaciju.

Pojava PC računara 1975., mobilnih telefona 1973. i kasnije interneta 1989. pokrenula je novu eru promena u društvenom i političkom životu, stilovima korporativnog upravljanja, porodičnim vezama, radnim navikama.

Promene nam se dešavaju  u hodu a mi se trudimo da ih brzo usvajamo i implementiramo u privatni i poslovni život. Ova istorijska evolucija koja nam se dešava u realnom vremenu otvara brojna pitanja.  Da li se danas bolje razumemo? Da li smo bolje informisani? Da li je mobilni telefon zaista postao naša produžena ruka, neodvojivi deo tela? Da li smo gospodari ili sluge novih tehnologija? Šta smo dobili, šta izgubili?

Video konferencije, učenje “na daljinu”, viber, whatsapp, društvene mreže, brojne aplikacije nastaju kao komunikacijska potreba. Sastanci se održavaju putem zooma, teamsa. Razgovaramo sa porodicom i prijateljima gledajući se preko displeja mobilnih telefona. Online prodaja dala je novu dimenziju informisanju potrošača i kupovini iz fotelje.

Komunikacija i dalje povezuje društvo, korporacije, porodice, naučne krugove.  Dostupnost informacija i brzina kojom se do njih može doći je fascinantna. Upitno je kako ih koristimo. Da li su izvori kredibilni, da li su informacije tačne? Viralnost tj. brzina širenja i prosleđivanja informacija je uz pomoć društvenih mreža dobila vrtoglavo ubrzanje. Ako se tome doda mogućnost da se tokom prenosa one dodatno transformišu, kao krajnji rezultat dobijamo veliki broj dezinformisanih ljudi sa stavovima baziranim na netačnom. Sa tim se suočavamo svakodnevno. U periodu pandemije, posebno. Ona nam je jasno ukazala na to da je znanje moć a da neznanje može biti veoma opasno.

„Nijedna ljudska sposobnost nije bila toliko presudna za razvoj civilizacije kao sposobnost prikupljanja, razmene i primene znanja. Civilizaciju je omogućio tek proces ljudske komunikacije”, rekao je genijalni Frederik Vilijams.

Međutim, medalja  uvek ima dve strane. “Tehnološka moć raste, ali potencijalne opasnosti takođe eskaliraju. Možete upotrebiti sve informacije koje pronađete, ali uz dozu nepoverenja i sopstveno prosuđivanje“, izjavio je Alan Tofler, američki futurista i pisac poznat po komentarima o digitalnoj i komunikacijskoj revoluciji.

Da li ćemo informacije koristiti doslovno ili ćemo kritički razmišljati? Da li ćemo biti gospodari ili sluge novih tehnologija? Od nas zavisi.