Logističko proleće na Balkanu

Maj su obeležile dobre vesti a stanje multimodalnog transporta je najbolji pokazatelj gde smo i da li hodamo u pravom smeru suštinske integracije sa globalnim tokovima, bez kojih ne postoji ni sadašnjost ni budućnost ekonomije na ovim prostorima.

Logistika kao termin je danas svima familijaran, koristi se pri opisivanju različitih aktivnosti ljudskog delovanja u gotovo svim industrijama I segmentima života. Uputno je u ovom trenutnku, tako specifično globalno izazovnom u odnosu na sve ranije u novoj istoriji, podsetiti se kako je ušao u terminologiju I naše živote. Nikako drugačije nego preko vojne doktrine I francuskog jezika koji logistiku opisuje kao delatnost i naučnu disciplinu koja se bavi organizacijom pokreta, smeštaja i snabdevanja vojnih jedinica u ratu i miru. Nekako se starogrčka reč “logistika”, što je značilo znanje računanja, pretvorila u termin koji označava praktičnu i upotrebnu veštinu od koje su zavisili i dalje zavise ishodi mnogih ambicija u miru i ratu.

Nije jednostavno razlučiti prirodu današnjih globalnih ambicija gde potreba za dominacijom prelazi iz afirmativnog i kreativnog u destruktivni izraz.  Svakako tema za neke dalje razgovore ali nepobitno je da nema kvalitetnog ostvarenja ciljeva bez dobre logistike.  Dakle davno prepoznatno, ali nema privrednog rasta bez adekvatne transportne logistike. Životna istina koju na prostoru zapadnog Balkana, naročito ima smisla iznova i iznova ponavljati.

Kako stoje stvari da se pitamo samo mi na Balkanu i da je u igri čista ekonomija ovog prostora stvari bi mi bile u najmanju ruku drugačije. Na sreću nalazimo se u periodu kada ambicije velikih globalnih aktera, koliko smo kadri da prepoznamo, imaju konstruktivnu manifestaciju po temi ekonomija samim tim i logistike država na Balkanu.

Pa tako u ovom trenutku imamo  inicijativu Tri mora koja se odnosi na 12 članica EU lociranih između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora. U igri su Austrija, Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Češka, Slovačka, Mađarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska. U pozivu za sledeći sastanak ove inicijative, Ljubljana od 5 do 6-to juna, u delu transportnog modula stoji da je kvalitetna saobraćajna infrastruktura preduslov za osiguranje efikasne i održive mobilnosti ljudi i robe. Još piše da je  u globalnom kontekstu, to  poluga za demonstriranje ekonomske i, indirektno, političke moći i da kontrola i vlasništvo nad strateški važnim transportnim čvorištima je odgovor na goruće političke, ekonomske i, neizbežno sigurnosne probleme. Negde ćete naći da je ova incijativa zapravo platforma definisana od strane USA.

Dalje imamo kinesku incijativu Jedan pojas jedan put sa svojom podplatformom  incijativa 16+1 koja se okuplja 11 država članica EU i 5 balkanskih zemalja. Ovde su u timu  Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Latvija, Litvanija, Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka, Slovenija.  Ovde se pak kaže da je u okviru inicijative, Kina  definisala tri potencijalna prioritetna područja za ekonomsku saradnju: infrastruktura, visoke tehnologije i zelene tehnologije.

Evropska komisija ima svoju platformu definisanu 2011 kroz belu knjigu sa postavljenim ciljevima do 2050 koji su artikulisani kroz plan o postavljanju multimodalne trans evropske transportne mreže tzv. TEN-T do 2030. Šest od ukupno 10 koridora prolazi kroz prostor Balkana, tačnije koridori br.4,5,7,8,9,10. Dakle i EU nas smatra interesantnim u razmatranju održive transportne budućnosti.

Ukratko logistika kao i sam  Balkan je vruća tema, vremenski i finansijski zahtevna i interesantna svima koji se nešto pitaju globalno. A šta se dešava u relanosti, kada se sve te visoke politike spuste na zemlju? Konkretno I malo fokusiranije na ključnu stvar, koliko su nam spremne pomorske luke a i one rečne, železničke veze od luka ka kopnu, logistički multimodalni centri unutar kopna?  Pitam se  zapravo o stanju multimodalnog transporta jer  on povezuje tokove robe koji se kreću okeanima i kopnom i izrazit je pokazatelj gde smo i da li hodamo u pravom smeru suštinske integracije sa globalnim tokovima bez kojih ne postoji ni sadašnjost ni budućnost ekonomije na ovim prostorima a širi planovi su igri kako vidimo. Multimodal u ovom delu sveta? Pandorina kutija čini se, mnogo zala i malo nade na dnu. Postojeća realnost da ne kažem zla su opisana u mnogim studijama, poslednja kvalitetna koja je pretresla detaljno region iz 2016-te “Western Balkans Intermodal Study“ ( City Net). Neke slične su u najavljene, na primer na blogu Svetske banke u maju 2018-te „Intermodal connectivity in the Western Balkans” sponzorisane od strane “ Multi Donor Trust Fund for Mobility and Logistics” podržanog od strane austrijske vlade.

U međuvremenu dešavaju se I neke dobre stvari. Ako ćemo po vestima iz maja meseca nada u Pandorinoj kutiji još daje znake života. Datum 27.05. Nadzorni odbor vodeće evropske asocijacije železničkih klastera (ERCI) odlučio je da primi u članstvo Klaster železnica jugoistočne Evrope (RCSEE), koji okuplja kompanije dobavljače železnica iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne I Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Ovim je najzad je zaokružen kompletan evropski prostor na kome deluje evropska železnička industrija.

Datum 26.05. Riječka Luka će do 2025 godine preteći Koper. Ključna informacija je da je u toku izbor koncesionara na period od 50 godina za novi kontejnerski terminal Zagreb Deep Sea. Takođe COSCO uvrstio Rijeku kao svoj drugi izbor posle Pireja.

Datum 24.05. COSCO Shipping najavio redovni servis preko luke Rijeka ka terminalu Nelt-a u Beogradu povezujući daleki istok I Balkan uz korišćenje železnice. Ovo je dodatni servis u odnosu na sličnu vezu koju imaju sa Beogradom preko luke Pirej u Grčkoj. Datum 23.05. Luka Ploče: Neuobičajno dobar početak godine. Prihodi u Q1 porasli 32%, nova uprava i jasan strateški pristup vrlo ozbiljnog većinskog vlasnika Energije Naturalis. Ova luka je pomorska kapija BIH.

Datum 22.05. Nova teretna pruga u Smederevu, Srbija povezaće Luku Smederevo sa železničkin koridorom 10. Ovo je realizacija plana iz osamdesetih godina, bitna za masovne terete koje generiše železara u Smederevu od skora u vlasništvu kineske HBIS GROUP.

Datum 22.05. Rail Cargo Group će na sajmu Transport & Logistics u Minhenu promovisati servis TransFER redovnu železničku vezu između terminala Lodž u Poljskoj i terminala Halkali u Istanbulu, Turska. Ova veza omogućava umrežavanje poslovnih centara u istočnoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi.

Maj obećava, Ovo je proleće koje nam treba, logističko proleće na Balkanu.