[INTERVJU] Kontinuirano unapređujemo sistem upravljanja životnom sredinom

Specijalistkinja korportativnih komunikacija Nada Stamatović i Menadžer razvoja novih poslova u logistici Ivan Milićević govorili su za portal eKapija o održivom poslovanju Nelt Grupe i načinima za umanjenje „karbonskog otiska“. Povod razgovora bio je Izveštaj o održivom poslovanju Nelt Grupe za 2020/21. godinu pod nazivom “Kontinuitet, stabilnost, agilnost”.

Intervju prenosimo u celosti.

* Šta su prioriteti Nelt grupe u oblasti za štite životne sredine?

Nada: U okviru sistema upravljanja kvalitetom, kontinuirano unapređujemo sistem upravljanja životnom sredinom. Prioriteti su nam racionalno korišćenje prirodnih resursa, investicije u obnovljive izvore energije, kao i upotreba tehnologije, opreme i materijala kojima se smanjuju štetni uticaji na životnu sredinu. Imajući u vidu naše primarne uticaje koji se ostvaruju kroz transport, realizovali smo niz inicijativa za smanjenje štetnih emisija. Upravljanjem i reciklažom ambalažnog otpada radimo na umanjenju našeg „ekološkog otiska“ promovišući kontinuirano ovu temu, u našoj organizaciji i van nje.

* Kako se mogu optimizovati logistika i transport u cilju manjeg uticaja na životnu sredinu?

Ivan: Intermodalni transport je rešenje za optimizaciju logistike i transporta koje donosi brojne benefite, posebno kada je reč o manjem uticaju na životnu sredinu. Očekivanja su da će globalno tržište intermodalnog transporta zabeležiti kombinovanu godišnju stopu rasta (CAGR) od 8,27% u odnosu na prognozu za period 2020 -2025. Nelt je kao učesnik globalnih lanaca snabdevanja i logistički partner lidera različitih industrija aktivno doprinosi ovom trendu preko sopstvenog železničko-drumskog kontejnerskog terminala, takozvane suve luke. Naša suva luka spojena je železničkim linijama sa glavnim lukama regiona a time i sa globalnom ekonomijom.

Trend rasta ovog servisa se, uz sve izazove, nastavlja jer ovo rešenje odlikuju brojni benefiti- veći nivo bezbednosti, niža cena, jednostavnije praćenje robe, smanjenje zagušenja na drumskim putevima i veliki uticaj na ekološku održivost.

Kada je u pitanju drumski transport u Neltu veliku pažnju posvećujemo inicijativama kojima se smanjuju negativni uticaji na životnu sredinu. Optimizacijom ruta, nabavkom vozila po kriterijumu optimalnog iskorišćenja tovarnog prostora i snage potrebne da se izvrši poslovni zadatak, utiče se na smanjenje potrošnje goriva a time i na emisiju štetnih gasova. Uvođenjem vozila sa pogonom na komprimovani prirodni gas – KPG, u svoju flotu Nelt teži da obezbedi čistiji, sigurniji i troškovno efikasniji transport. Iako je reč o fosilnom gorivu, ono predstavlja najčistije gorivo te vrste. Za sada u Neltovoj floti postoji 18 vozila sa pogonom na KPG – 14 za potrebe terenske prodaje i 4 teretna vozila za dostavu robe kupcima. Jedna od inicijativa koje imaju za cilj smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu je projekat Eko vožnja koji podrazumeva kvartalno nagrađivanje vozača sa najekonomičnijim stilom vožnje.

* Da li su pametna skladišta u koja ulažete dobar put za racionalizaciju potrošnje energije?

Ivan: Apsolutno. Naša strateška odluka je da paralelno sa novim ulaganjima fokus bude na optimizaciji utroška energije potrebne za odvijanje procesa, a u skladu sa standardima koje zahteva poslovna aktivnost. Neltova „pametna skladišta“ , u centralnom distributivno-logističkom centru u Dobanovcima (Srbija) i u Istočnom Sarajevu (Bosna i Hercegovina), projektovana su i izgrađena po najnovijim tehnologijama koje omogućavaju optimizaciju i smanjenje utroška energije.

Osnovna ideja pametnog skladišta je da se kroz projektovanje tehnoloških procesa transporta i skladištenja ostvari optimizacija resursa. Pod time se podrazumeva dobro iskorišćena zapremina prostora za skladištenje robe i dobro isplaniran tok robe kroz skladište.

Dodatno, SCADA sistemom optimizujemo korišćenje gasa što rezultira ukupnom smanjenju utrošene energije. Kako bi se procesi dodatno optimizovali i unapredili, na SCADA sistem su tokom vremena dodavani novi pametni uređaji i senzori, čime se doprinelo novim smanjenjima uticaja na karbonski otisak kompanije. Urađeno je povezivanje elemenata sistema koji samostalno prate unutrašnju i spoljašnju temperaturu i odlučuju kada treba da se aktiviraju određeni sistemi. Time se utiče na smanjenje potrošnje energije za grejanje, hlađenje i ventilaciju u skladištima.

Usavršeno je do te mere da se po potrebi koristi spoljašnji vazduh za obezbeđivanje željenih uslova u prostoru skladišta. Postavljeni su i senzori temperature i vlažnosti o kojima sistem može da izveštava u formi tabelarnog pregleda izmerenih veličina.

Oba skladišta opremljena su LED rasvetom poslednje tehnologije sa automatskim uključivanjem u prisustvu radnika u skladištu i dimovanjem u slučaju da nema kretanja ili je dovoljno jaka dnevna svetlost u prostoru.

* Koliko su u vašem poslovanju važni reciklaža i upravljanje otpadom?

Nada: Briga o otpadu i potrošnji neobnovljivih resursa su integralni deo poslovne strategije naše kompanije i politike kvaliteta. Više od petnaest godina ostvarujemo nacionalne ciljeve očuvanja životne sredine, od čega poslednjih šest to činimo u saradnji sa Sekopakom, operaterom za upravljanje ambalažnim otpadom. Učešćem naše kompanije u sistemu operatera upravljanja ambalažnim otpadom, umanjuje se količina ambalažnog otpada koji završava na deponijama i samim tim se smanjuje količina emisije CO2. Uštede emisije CO2 zabeležene u 2019. i 2020. godini bile su na nivou od 836,5 tona.

Pored sistemskog upravljanja tokovima otpada, svi zaposleni u Neltu doprinose očuvanju životne sredine- od koleginica i kolega u skladištu, koji prikupljaju i razdvajaju otpad tokom pripreme robe za distribuciju do zaposlenih u kancelarijama koji koriste postavljene separatore u zgradama i reciklažna ostrva postavljena na lokacijama Neltovih distributivno- logističkih centara u Dobanovcima, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Ovako klasifikovan otpad se zajedno sa ambalažnim otpadom nastalim iz procesa rada skladišta skuplja i presuje u eko-dvorištu, postavljenom pored Hale 2 u Dobanovcima.

Kako bi se dodatno uticalo na smanjenje količina ambalažnog otpada od iskorišćenih kartonskih transportnih kutija, Nelt je 2017. godine u Srbiji uveo novinu u sistem isporuke robe tradicionalnim radnjama. Kartonske kutije zamenjene su kutijama od polipropilena. Ovaj materijal je sertifikovan i bezbedan kada je u pitanju transport prehrambenih proizvoda. Cilj uvođenja ove vrste povratne ambalaže je da se poveća sigurnost i kvalitet isporuke robe, smanji ambalažni otpad, ekonomičnije iskoristi skladišni i transportni prostor.

* Na koji način radite na umanjenju „ekološkog otiska“ kada govorimo o potrošnji papira?

Nada: Projektom Digitalne dostavnice koji smo pokrenuli 2020. značajno su automatizovani naši logistički procesi, sa postepenim povlačenjem dokumenata u papirnoj formi iz upotrebe, kako bismo u budućnosti, kao krajnji rezultat, koristili isključivo digitalnu dokumentaciju. Krajem 2021. već smo ostvarili značajno smanjenje potrošnje papira. Nedeljno koristimo 80.000 listova kopir papira tj. 160 tabaka kopir papira manje što je ukupna težina 400kg. Uz uštedu od skoro 25% na korektivnim dokumentima, znači da mesečno koristimo 1,6t papira manje. Na ovaj način čuvamo 444 stabla godišnje koja bi se koristila za proizvodnju papira

* Koje inicijative planirate da realizujete u narednom periodu?

Ivan: Krajem 2021. godine je došlo do oscilacija na tržištu električne energije. Usled kontinuiranog skoka cena baznih sirovina (gasa, uglja…) i naglog povećanja potražnje nakon pandemije Covid-19, došlo je do naglog povećanja cene struje, od 50 €/MWh za 2021. godinu na preko 120 €/MWh za 2022. godinu. Neizvesnost sa cenama baznih sirovina se nastavlja usled kompleksne globalne situacije.

Ova dešavanja su nas, kao vlasnike proizvodnih i skladišnih prostora, usmerila ka razmatranju alternativnih rešenja i obnovljivih izvora energije. U proteklih 10 godina izuzetno je napredovala tehnologija fotonaponskih (PV) solarnih elektrana. PV elektrane (tzv. solarne elektrane) predstavljaju čist izvor električne energije u poređenju sa klasičnim termoelektranama na ugalj ili nuklearnim elektranama. Otuda smo se odlučili da ove sisteme postavimo na većini naših objekata unutar centralnog distributivno-logističkog centra u Dobanovcima, ali i na objektu Fabrike dečije hrane i fabrike Neoplanta. Ovi projekti su u fazi izvođenja i doneće značajnu uštedu u potrošnji struje iz klasičnih izvora koji imaju negativan uticaj na životno okruženje.

Faze izgradnje i eksploatacije su faktički bez uticaja na životnu sredinu. Po isteku radnog veka fotonaponski paneli se demontiraju i recikliraju, u skladu sa propisima o tretiranju te vrste otpada. Ova faza nastaje po isteku tehničkog i ekonomskog veka fotonaponske elektrane, koji je predviđen da bude minimum 25 godina.

Zakonom o energetici RS i Uredbama, Republika Srbija je otvorila mogućnost da se proizvođaču električne energije iz solarnih elektrana koje se nalaze na krovovima postojećih objekata, a čija se energija delimično ili u celosti koristi za sopstvenu potrošnju, dodeli status „kupac-prodavac“ koji ima mogućnost da višak električne energije u jednom dobu godine (period maj – septembar kada je veća proizvodnja iz PV sistema) „zameni“ za primljenu energiju u drugom delu godine (period oktobar – april).

* Nedavno ste objavili izveštaj o održivom poslovanju za 2020/21, pod nazivom „Kontinuitet, stabilnost, agilnost“. Danas se kompanije, više nego ikada ranije, prepoznaju po održivom poslovanju. Šta je ključno u sprovođenju strategije održivosti?

Nada: Tačno je da očekivanja javnosti od kompanija nikada nisu bila veća. Da bi tokom vremena napredovala, svaka kompanija, ne samo da mora da pruži finansijske rezultate, već i da pokaže kako daje pozitivan doprinos tržištu, lokalnoj zajednici, zaposlenima i životnoj sredini.

Ključni instrument sprovođenja strategije održivosti je upravljanje održivošću. Merenje je preduslov za dobro upravljanje. Možete upravljati samo onim što se može izmeriti. Izveštavanjem se upravo to postiže jer se koriste složeni indikatori održivosti i mere ciljevi po definisanim kriterijumima učinka.

Danas imamo sofisticirane oblike izveštavanja o održivosti, upravljanja lancem snabdevanja i indekse korporativne održivosti. Jedan primer je GRI metodologija koju koristi najveći broj kompanija u svetu i koju smo mi primenili u svim našim Izveštajima.

Za kompanije koje žele da postanu održive, ne postoji jedinstvena formula. Važno je uzeti u obzir šire poslovno okruženje, što uključuje partnerske organizacije i dobavljače.

Za velike promene od značajne važnosti je rad sa konkurentskim organizacijama. Održiv projekat koji radi za jednu kompaniju, potencijalno bi mogao da funkcioniše i za druge. Najbolje prakse treba koristiti kao podsticaj za organizovanje procesa učenja.