Stres kao deo mene i mog okruženja

Globalna pandemija virusa korona uzrokovala je niz promena kako u nama, tako i u našem okruženju. Situacija u kojoj se trenutno nalazimo od nas zahteva da prilagođavamo životne i radne navike, kao i da menjamo način na koji se družimo i komuniciramo. Kako se nalazimo u stanju koje je neočekivano i koje ne možemo da kontrolišemo, osećaj nelagodnosti i stresa se javlja češće nego ikad.

Suočavanje sa situacijom koja je drugačija i nepredvidiva navodi nas na stalna preispitivanja: kako da ostanemo produktivni na poslu, kako da završimo radne zadatke, kako da završimo radne zadatke pored porodičnih obaveza u kući, kako da kontrolišemo decu i njihove obaveze, kako (ako živimo sami) da stignemo sve da obavimo i da se ne osećamo usamljeno, kako da ostanemo zdravi, kako da zaštitimo porodicu, kako da i dalje imamo rutinu koju smo do sada imali, kako da znamo šta će se sledeće desiti…

Sa ovim pitanjima se većina ljudi susreće. Važno je znati da je to uobičajena reakcija na neuobičajenu situaciju. Kada vas preplave brige, recite sebi: Da, teško mi je, ali nisam u tome sam.  Svi prolaze kroz ovu situaciju”.

U našem okruženju i govoru, stres je česta pojava za koju se vezuje negativna konotacija – Stres nastaje kao posledica negativnog iskustva ili nelagodnosti. Kada posmatramo iz jedne perspektive, možemo da kažemo da je tako. Međutim, stres ima i svoje pozitivne strane.

Sigurno se pitate na koji način stres donosi nešto dobro? Odgovor leži upravo u nama samima, u našoj percepciji nekog događaja. Stres može da bude i jedan od najjačih pokretača koji nas motiviše da promenimo svoje ponašanje, da donesemo neku odluku, da promenimo okolnosti, da pronađemo način  da se osećamo bolje.

I pored toga, prva reakcija na stres kod većine ljudi će biti negativna, i to je ok. Ok je da priznamo da sada nismo dobro; ok je što ne može sve da bude savršeno; ok je što ne možemo sve da postignemo; sasvim je ok da pokažemo svoju slabost i kažemo kako se osećamo.

Šta je stres?

Stres predstavlja rezultat našeg doživljaja da neke stvari prevazilaze naše mogućnosti, predstavlja deo našeg opažanja stvarnosti i kako je mi doživljavamo (Izvor: „Koronavirus i mentalno zdravlje: psihološki aspekti, saveti i preporuke“ Dr. sc. Ljiljana Muslić).

Svaki događaj koji utiče na promenu našeg trenutnog funkcionisanja i zahteva od nas menjanje navika, predstavlja svojevrstan stres. Neminovno je da njegovo prisustvo stvara osećaj iscrpljenosti, kako u psihološkom tako i u fizičkom smislu, bilo da je pozitivan ili negativan.

Kako znamo kada je stres za nas pozitivan, a kada negativan?

Mnogi kažu da je stres kao „šolja sa kafom”. Ako šolju držimo u ruci nekoliko minuta to je u redu. Međutim, ako je držimo nekoliko sati, ruka počinje da nas boli, tresemo se, mišići nam se zamaraju, misli su nam isključivo usmerene na šolju koju držimo.

Isto je i sa stresom. Dugotrajno „držanje šolje” može potpuno da poremeti naš organizam, gde je rezultat – otežano svakodnevno funkcionisanje. Tada nam naš organizam poručuje „ne zaboravi da spustiš šolju”, odnosno, da događaje koje opažamo kao stresne posmatramo na drugačiji način, i prilagodimo svoje ponašanje situaciji u kojoj se nalazimo. U tom slučaju, intenizitet stresa će se umanjiti i mi ćemo ga posmatrati drugačije.

Šta možemo da uradimo u trenutnoj situaciji, a da stres bude manjeg intenziteta?

U kriznim i nepredviđenim situacijama imamo osećaj da sve što se događa, ne možemo sami da savladamo koristeći uobičajene načine suočavanja sa stresom. Većinu preporuka i saveta smo verovatno već čuli i stavili ih negde „po strani“.

Međutim, važno je da budemo svesni da iza većine tih saveta, stoje obimna istraživanja. Rezultati istraživanja o suočavanju sa stresom govore da primanje određenih saveta pozitivno utiče na sveukupnu dobrobit organizma, stvaranje osećaja sigurnosti i preuzimanje kontrole nad situacijom.

U skladu sa tim, pročitajte pažljivo ono što sledi, jer je moguće da će neka od metoda iz nastavka višestruko da vam koristi.

Bez obzira na to što naša svakodnevnica nije ista, važno je da imamo dnevni plan. Nije važno šta ćemo taj dan raditi, da li su to neke izuzetno bitne stvari ili ne, da li su u pitanju privatne ili poslovne obaveze.

Važno je planirati – ko ide u nabavku, ko vodi računa o deci, kada ću obaviti svoje poslove, kada ću imati sastanke, kada ću da vežbam, kada ću da se čujem sa prijateljima… Plan može da se pravi na dnevnom ili nedeljnom nivou. Planirana dnevna rutina daje osećaj sigurnosti i smanjuje osećaj neizvesnosti.

Druga preporuka je komunikacija. Iako je okupljanje sa dragim ljudima trenutno uskraćeno to nas ne sprečava da sa njima održavamo kontakt. Pričajmo sa ljudima oko sebe, pričajmo sa kolegama/koleginicama, pitajmo ih kako se osećaju, kažimo im kako se mi osećamo, kroz šta prolazimo, pokažimo svoja osećanja ka drugima – u redu je da svako od nas pokaže emocije.

Sledeći korak je da pokažemo da razumemo jedni druge, da smo tu za njih i da možemo da im pomognemo – to predstavlja meru koja može da ublaži nečiji strah i smanji stres – dokazano je da je negovanje odnosa i pomaganje drugima ključna stvar, koja će i nas učiniti srećnijima.

Česte promene raspoloženja su sada normalne – neko je tužan, neko razočaran, neko se plaši… I sve je to u redu.

Kada primetimo osećaj uznemirenosti, treba da stanemo, izdvojimo 2-3 minuta, razmislimo šta se sada dešava, šta osećamo u svom telu, koja su to osećanja koja možemo da identifikujemo. Nakon toga, postavimo sebi pitanje: „Šta je to što ja mogu sada da uradim što će učiniti da se osećam bolje?”.

Odgovor će najčešće glasiti „Da prihvatim stvari onakvima kakve jesu.“

Naša izloženost različitim informacijama na dnevnom nivou je velika. Ako se pitate da li je ona potrebna u tolikoj meri, odgovor je da zaista nije. Što više uznemirujućih informacija čujemo, veća je zabrinutost, tenzija, pa samim tim i stres raste. Postajemo osetljiviji i ranjiviji.

Zato pokušajmo da napravimo balans dovoljne informisanosti – neophodno je da imamo osnovne informacije, ali je preporuka da se vesti na temu virusa slušaju ili čitaju jednom do dva puta dnevno maksimalno i samo iz proverenih izvora (ovo možemo dodati u svoj dnevni plan). Preporuka je da vesti ne čitamo pred spavanje, jer mogu prouzrokovati nesanicu.

Dodatno, pokušajmo da ne uzimamo „zdravo za gotovo” svaku priču koju smo čuli od poznanika i prijatelja, jer svako od nas ima tendenciju da ovakve priče generalizuje i jedan slučaj istumači kao pravilo. Veoma često su priče koje na taj način dođu do nas mnogo puta pre toga prepričane, a svako ko je prepričao dodao je neki svoj doživljaj i element, što može da dovede do toga da se priča značajno iskrivi i bude neistinita. Imajte to u vidu.

Kada se dogodi da ne možemo da obuzdamo svoje misli tada je preporuka da koristimo jednostavne tehnike opuštanja. Njihov zadatak je da regulišu rad hormona stresa i usmeravaju nas da zaustavimo negativne misli i time svoju pažnju usmerimo na nešto drugo.

Tehnika koja se zove „5, 4, 3, 2, 1“ je veoma jednostavna i može za kratko vreme da nam pomogne u ovom zadatku. Ona nas vraća na ovde i sada, na ono što se trenutno dešava, odvaja pažnju od naših negativnih misli i usmerava nas na nešto neutralno, što nas ne opterećuje. Da bismo je izveli, pratimo sledeća uputstva:

• povučemo se na neko mirnije mesto
• zamislimo pet zvukova na koje možemo da se koncentrišemo
• zamislimo četiri boje koje možemo da vidimo
• zamislimo sada tri dodira koje možemo da osetimo
• zatim dva ukusa
• na kraju zamislimo nešto što možemo da pomirišemo
• potrebno je da ostanemo sa tim mislima što duže možemo

Uz tehnike opuštanja uvek možemo da se oslonimo i na fizičku aktivnost.

Zašto je ona za nas važna?

Fizička aktivnost utiče na naše fizičko, mentalno, emotivno, intelektualno, pa čak i socijalno blagostanje. Vežbanjem dolazimo do toga da se naš nivo stresa u organizmu smanji i time ga usmerimo na pozitivan doživljaj. Takođe, redovno vežbanje povećava nivo dopamina i seratonina u mozgu, hormona koji su povezani sa povećanjem zadovoljstva. Kada sumiramo sve, vežbanje utiče na naša osećanja, misli, emocije i čini nas ispunjenijim.

Ne zaboravimo – sve kroz šta prolazimo je uobičajena reakcija na neuobičajenu situaciju. Ovo je situacija iz koje će svako od nas izaći sa novim iskustvom, koje predstavlja snagu za sve buduće uspehe.

Ako se desi da se stres pojačava i da se osećamo preplavljeni osećajima, to je u redu. Svako od nas doživljava stres na drugačiji način i svako se drugačije nosi s njim. Međutim, ukoliko nam deluje da ovi osećaji predugo traju ili da su preteranog intenziteta, u redu je da potražimo podršku.